Школабораторија будућности
Пишу: Јелена Јоксимовић и Ања Петровић
Наша мисија је промишљање школе. На том путу, створили смо летњу школу, Школабораторију 001, па у истом духу прошлог викенда оживели и Школабораторију будућности. Ево како је све текло…
Како нас је наша Љубица Бељански-Ристић видела као настављаче шк традиције, позвала нас је да учествујемо у програму који прославља 40-огодишњицу оснивања Драмског студија Шкозориште, из кога су проистекли бројни програми и пројекти драмских радионица и позоришта партиципације са, за и од деце и младих. За ту прилику желели смо да оживимо идеју школе из маште. Још од септембра, библиотекарка Наташа је са децом радила на идејама о томе како би изгледала измаштана школа. Користећи драму, па тако и звук, покрет и мимику, настајале су приче о темама, методама и циљевима школе будућности. У октобру смо се нас две придружиле тиму и убрзо су радионице прерасле у припреме за перформанс који смо назвали Школабораторија будућности.
На радионицама смо разговарали о томе шта бисмо и како бисмо волели да учимо, па смо курикулум који се изучава у Школабораторији будућности замислили кроз три предмета која укључују нама важна преклапања са свакодневним животом. Пустили смо да нас маштање води кроз осмишљавање часова, па су тако имена часова проистекла из процеса развијања идеја о њиховом значењу и садржају.
У оквиру једног часа размишљали смо како да повежемо школу и дом, водећи се питањем шта нам из дома недостаје у школи и обрнуто. Тај час смо замислили као топао и удобан простор у коме се осећамо слободно да будемо и своји и заједно. Назвали смо га Шкодом. Главни елемент тог часа био је велики сто са посластицама које су деца са својим породицама припремала за госте и гошће Школабораторије.
Екипа из Шкодома заједно је ишла у набавку намирница у продавнице у насељу, а супермаркет Сунце подржао је ову акцију малом донацијом у виду намирница. Чланице Шкодома су једне другима позајмљивале посуде и помагале у доношењу хране. Временом смо схватали да је кроз повезивање дома сваког од нас са школом, Шкодом постао час који повезује насеље и школу. Делићи наших домова и насеља су се тако уселили у учионицу IV-2. На том часу смо свима пожелели срдачну добродошлицу, позвали госте да се послуже посластицама и да нам успут на столу оставе своје поруке. У тако слободном окружењу могли смо да плешемо и позовемо све да нам се придруже. Лампе, тепих и топлина наших дланова приликом групног чвороватог руковања учинили су да учимо пре свега осећањима, па тек онда мислима. Верујемо да је то јако важно у школи будућности: учити кроз осећања.
Сматрали смо да и библиотека пружа специфична знања због којих заслужује да има свој предмет. Тако смо осмислили час на ком су гости били позвани да у малим групама направе експеримент са књигама и кроз то испоље своју креативност и тимски рад. Овај час назвали смо Шкњиготека. То је био час креативног, дивергентног мишљења. Најпре смо подстакли све да промисле како се све књига може користити, а онда како се реченице из књига могу одглумити, оживети и претворити у нове приче. Мислимо да сви имају моћ да креирају и желели смо да у школи будућности нагласимо ову мисао, да омогућимо сваком од нас да буде у улози да ствара и осети радост стварања!
Пошто се у наукама, уметностима и на веронауци бавимо питањима космоса, осетили смо да нам је потребан час у коме ћемо на свој начин истражити космос. Назвали смо га – како другачије него – Шкосмос. То је био мали драмски перформанс о учењу које не зна ни за узраст, ни за науке, уметности ни религије као посебне дисциплине, већ за све њих заједно. Користили смо мрак да госте увучемо у свој свет у ком је машта важнија од знања.
У Шкосмосу смо редефинисали значење “блејања” на телефону, јер у школи будућности “блејање” на телефону подразумева и читање Сократове беседе о смрти у шестом разреду, читање истраживања о фотонима у четвртом разреду и читање песама Чика Јове Змаја када сте одрасли и имате тридесет година. То је био и час бављења речима страног језика и појмовима који су нам важни. Није било лако, јер не би ни требало да буде: неке речи видели смо по први пут, неке тек сада разумемо или ћемо их тек разумети, а неке знамо да не знамо.
Био је то час о љубави, животу, срећи, злу, смрти, знању, инспирацији, добру и лудости. Замислите да сте лудост! Замислите колико би моћно учење било када бисмо постајали оно што учимо!
Након часова сви ђаци су имали заједничке активности, јер и то нам је јако важно у Школабораторији будућноти. Најпре смо заједно у холу гледали филм о школи будућности који је настао на видео радионицама у летњој школи. Филм приказује замишљену школу са ђацима који обожавају да маштају и спавају, али у којој уче и да лете у облицима спаволета, ходолета и пливолета. Затим смо се фотографисали у једном веееееликом раму како бисмо имали успомене из будућности! Написали смо и разгледнице које су биле адресиране на разне институције које се баве образовном политиком у нашој земљи, тј. оне чији је посао да осмишљавају школе будућности, а којима бисмо волели да помогнемо у томе.
*О Школабораторији будућности писао је наш гост Милан Мађарев у часопису Сцена, па погледајте на страни 131, текст Шкозориште – повратак у будућност.