Школабораторија 002

Први дан Школабораторије 002 (8.8.2018) *црвени балон је опет у школском дворишту

Прије него је и почела Школабораторија 002 је била у насељу. У току ноћи смо размотали једно клупко које се упетљавало на раскрсницама и гранало свуда по крају. Клупко бијеле боје. Плашили смо се да ће људи мислити да је у питању неки вандализам, а једна комшиница нас је сјутрадан чак питала зашто нисмо прошли поред њене куће кад у тој улици има пуно школске дјеце. Изненадили смо се и извинили. Анђела је одавно редовна у Шкоград радионицама. Она нам је рекла да је бициклом пратила траг све до аутобуске станице. Питала се ко је то оставио. Тај траг ствара највећи чвор испред школског дворишта. Ту, у дворишту, смо закачили и велики знак добродошлице. Уз њега ставили смо и наш велики црвени балон. Тако је све било спремно за почетак Школабораторије. Чим смо се скупили и видјели како позната лица полако долазе Школабораторија је наставила као да никада није ни била прекинута. Заједно вадимо ствари из просторија школе, постављамо их на земљу, формира се круг за сједење. Тог првог дана тема је игра. У три групе осмишљавали смо игре које се могу играти напољу и осликавали терен за њих. Најпре на великим црним теписима, а онда и на школском игралишту. Скок, трчање, балансирање на једној нози, скакање обијема ногама, ход на рукама, спринт, звијезда, провлачење кроз паукову мрежу. Били смо баш уморни након неких од ових игара. Али поносни јер је и Ива која има тек двије године пролазила кроз те наше задатке. За крај круг и поздрављање до сјутра.

Други дан Школабораторије 002 (9.8.2018) *шта је то партиципација а шта је то дизајн

Стижу поруке. Да обучемо стару одјећу? Шта да донесемо? У колико почињемо? Мало касним, извинитееееее… Дошли смо. Има нас тридесетак. Опет се састајемо у 17 сати иако је јако, јако вруће. Око игралишта има пуно смећа, прво ћемо то средити. Баш смо се уморили. Ко би рекао да можемо све ово да почистимо тако брзо!? Заиста поносни. Сиједамо у круг и крећемо да причамо о томе шта ћемо данас радити. Ми ћемо заправо пројектовати!?!? Дорадићемо дизајн првог идејног рјешења за нашу учионицу на отвореном. Гледамо цртеже, тако су компликовани. Које су то димензије? Гдје се налази учионица? Колико нас може да стане у њу? Каква је то учионица од једног јединог зида на ком притом може да се сједи?! Како ћемо то да градимо? Од пјешчаних глиста? Стварно је све веома необично у вези ове наше учионице. Стајали смо поређани по висини и истраживали тачну локацију за тај зид. Одједном окренути ка школи видјели смо и позорницу и учионицу и цијелу композицију која недостаје школском дворишту. На крају дана исцртали смо и могући принт тог зида. Пеђа га је назаво зимска ноћ.
За све то вријеме одрасли су успостављали прву комшијску скупштину Ледина.

Трећи дан Школабораторије 002 (10.8.2018.) * #школабука

Ко није припремио уши боље нека не долази данас. На инстаграму пише да смо #кућабука и да ће бити бубњања. Најпре смо размишљали о пјесми којом ћемо славити школско двориште и позвати насеље на завршно вече. Музичар Бојан је свирао гитару и помогао нам да направимо текст и мелодију. Направили смо бубњеве а онда и пробали пјесму са њима, уз поворку која је ишла школским двориштем увјежбали смо све за завршно вече. За то вријеме Мира и Душана су са младим мамама из насеља планирале дидактички зид за дјецу која још увијек не иду у школу.

Четврти дан Школабораторије 002 (11.8.2018.) *најшаренији кров икада

Овог дана хтјели смо да истражимо модуларне елементе, односно да видимо како се може направити најшаренији кров у историји. Имали смо прегршт пластичних елемената који се могу повезати на безброј начина. То је кључно, повезивање и то на безброј могућих начина. Дакле промишљаћемо дивергентно. Осмислићемо пренамјену кућним пластичним елементима. А све то има естетску функцију јер правимо кровну конструкцију за завршно вече Школабораторије. Много дјеце, много родитеља сви су у дворишту и плету најприје шарени тепих који ће касније постати кров! Додају се жабице, мали уче велике како се најчвршће повезују елементи, велики уче мале стрпљењу. Онда су три мања тепиха повезана у један велики. Друг помаже другарици, сви додају, траже, подешавају. Вјерујте нам, тих тренутака могло је ко зна шта да се дешава око школског дворишта, ми не бисмо примијетили. Онда је дио нас играо игру “црвено и плаво”, пуно трчања и још више сарадње. Тимови су веома добри. За то вријеме одрасли постављају кров. Мука је настала када су га покушали попети између крошњи дрвета. И пала је ноћ. И онда смо тек успјели. Мира је рекла “ето колико год да се све испланира и прорачуна, нешто може да те изненади”.

Пети дан Школабораторије 002 (12.8.2018) *како то мислите посљедњи дан Школабораторије?!?

Позвали смо наше другаре, родитеље, рођаке, учитељице, библиотекарке и све комшије. Били смо спремни да сједнемо у круг као и сваког дана. Да прорадимо план. Донијели смо сви своје бубњеве, одложили их док не почне прослава. У школи се припрема лимунада док Љубица пакује пакетиће за школаборанте и школаборанткиње. Неколико нас је ипак мало почистило двориште. Спремни смо. Идемо кроз насеље. Пјевамо пјесму. Лединама се чује “Школа и дворише су центар света…” Вратили смо се у двориште много бројнији. Нова дјеца су нам се прикључила. У дворишту је направљена нека стаза и освијетљена је. То је за нас. Ускоро ће почети додјела диплома. Сви се изненаде када чују своје име. Пролазе кроз ту стазу док им остали аплаудирају. Урадили смо важан и велик посао, заслужујемо заиста свечану додјелу диплома. Највише се изненаде одрасли којима смо припремили дипломе. Овдје је све тако бајковито да не бисмо да се заврши. Срећни смо.