Скоцкај своје место: радионица са децом

Пише: Наталија Остојић

У суботу, 28. априла, у школском дворишту догодила се скоцкана авантура, као један од првих корака партиципативног дизајна Урбаног чворишта #2 (Urban Hub #2) са циљном групом деце школе и комшилука.

Радионица замишљена као игра у дворишту имала је за циљ да нам открије њихове мотивације, жеље и потребе у датом простору, потенцијалне локације будуће учионице на отвореном и њене карактеристике.

Први ниво
У великом кругу свако је своје име повезао са карактером своје будуће учионице. Отворена учионица постала је и тајанствена, магична, елегантна и музичка.

Други ниво
Свако је добио своју коцку која је представљала симболички предмет који дарујемо својој новој учионици. Изазов је био да је позиционирамо на месту у дворишту на коме се осећамо пријатно. Након растрчавања у дворишту школе у потрази за својим местом, експолозивна коцка нашла се на дрвету, магична је била на трави, музичка на степеницама, а сјајна на игралишту.

Трећи ниво
Схватили смо да су се коцке расподелиле на две битне позиције у дворишту и тако смо се поделили у две групе.
Свака група добила је скривену коверту са 5 питања. Задатак је био да одговор на свако питање напише или нацрта на једној страни коцке. Питања је требало да нам открију зашто им је то место у дворишту посебно, шта раде на том месту и у које време га користе.
Кренули смо да оживљавамо своје коцке.
Дивна коцка је посебна јер се ту откривају тајне за време великог одмора, са њом се играмо истине и изазова, али њој недостаје удобност. Њено право име је заправо књига успомена.
Тајанствена коцка је лети пуна лепих успомена, са њом маштамо, али она жели да живи у кућици на дрвету. Она се заправо зове пријатељска школа.
Свечана коцка је викендом помало тајанствена и са њом правимо пикник, али зато јој недостаје шатор. Њено право име је Ливашкос.
Интересантна коцка увече се дружи са другарима, са њом слушамо музику а њој недостаје базен.

Четврти ниво
Схватили смо да је свака коцка део наше нове учионице. Кренули смо да је градимо! Код музичког дрвета био је тајни улаз у шатор у коме се дружимо са другарима. На врху наше учионице имали смо кућицу са пуно удобних столица где смо могли да гледамо филмове и делимо тајне.

Сви смо осетили да се та наша учионица на отвореном ствара сваки пут кад смо заједно!