Инфраструктура дељеног слушања
Пише: Мирјана Утвић
Кроз комуникацију са насељем и школом на Лединама током протеклих годину дана дошли смо до идеје о отвореном простору који ће делити сви у насељу а који ће повезивати живот и образовање у заједници. Школско двориште је одвећ чврсто чвориште интеракција на Лединама и, наслоњени на то, настављамо да градимо тај отворени полу јавни простор школе као будуће Урбано чвориште #2 (Urban hub #2).
Прошле недеље (25. марта) у библиотеци Гоетхе-Института наставили смо наша настојања да периферију доводимо у центар и обрнуто. Овог пута са сарадницама из школе, затим из БИНА-e, Goethe-Instituta, Филозофског факултета и разних других заинтересованих страна провели смо недељу мислећи о инфраструктури слушања. Наиме, почели смо да креирамо методологију за партиципативни дизајн наше учионице на отвореном коју градимо у оквиру пројекта Урбано чвориште #2. Била је то посвећена вишечасовна радионица испраћена радозналим погледима шетача из Кнез Михаилове. Ова радионица имала је посебну важност јер смо у изградњи ове учионице на отвореном сасвим свјесни идеје да је процес тај који ће градити везе у заједници и зато је он важнији од било ког крајњег резултата који ћемо постићи.
Ипак ова радионица имала је врло конкретан циљ: заједничко сагледавање и бележење свих актера три циљне групе: деца, комшилук и школско особље, и на који начин партиципације их можемо позвати и свеобухватно укључити у процес који нам следи.
Формирањем заједничког облака свих поменутих актера, подељени у три тима, фокусирани на сваку од циљних група, посматрали смо облик и ниво партиципације који би био адекватан за сваку од њих, а који би омогућио формирање простора за поверење које нам даје слободу говора и учешћа, као и простор дељене одговорности. У финалним презентацијама рада сва три тима могли смо да закључимо да је танка линија између страхова и жеља сваке од циљних група, а које овај процес партиципације износи. Али управо креирањем простора за отворене партиципативне процесе и континуалним улагањем напора можемо обезбедити да жеље и страхови уједињени креирају инфраструктуру за дељено слушање и ново разумевање. Сматрамо да слушањем – међусобним разумевањем, можемо започети да градимо поља за креативне дијалоге.
Оно што нам сада следи јесте паковање кофера партиципативних ‘алатки’ које смо започели да креирамо на овој радионици. Са овим кофером који ће извесно бити шарен и обојен свима нама, ступамо у простор који нам је сад већ дуже време познат, да заједно са децом, школским особљем и комшилуком започнемо априлске сусрете за креативно слушање и тумачење онога што чујемо. Једва чекамо да откријемо како све то заправо изгледа.